Svetlani Ceci Ražnatović 2020. godina godina ostaće posebna jer je dobila unuka Željka.
Najveća sreća za nju je bio 3. jun, dan kada im je porodica postala veća i srećnija.
Ono što svi koji je prate primećuju, jeste da je baš on postao centar njenog sveta i da je na svojim društvenim mrežama upravo Željkove slike kačila stalno, pa su je upitali, da li je po analitici koju ima, popularniji unuk ili ona.
– Koristim društvene mreže kako bih podelila svoju sreću, lepe fotografije, zanimljive trenutke, a Željko je upravo sve to. Neki naši divni trenuci u njegovom odrastanju ostaju upamćeni tu. Nema veze sa popularnošću nego sa našom ogromnom ljubavlju prema njemu.
Vama bliski ljudi kažu da ne prođe dan, kada je Željko u Titelu sa roditeljima, a da ih ne zovete preko video-kamere da vidite šta rade i kako su?
– Da, jeste tako. Ne moraju ljudi da budu bliski da bi to znali. Verujem da nisam izuzetak od nekih drugih ljudi koji uživaju u tome da svoje unuče gledaju svakog dana, gledaju sve što se dešava oko njega. Iskreno, pre godinu dana bi mi to bilo nezamislivo da će izgledati tako, sada ne mogu da zamislim da bih mogla da funkcionišem drugačije.Volim jednostavno tu bliskost da ima na dnevnom nivou, kako bih videla gde je, šta radi i znate šta? Bebe u tom periodu se menjanju na nedeljnom nivou, tako da se trudim da uživam u svakom trenutku njegovog odrastanja.
Snimci na kojima je mali Željko jedni su od najpopularnijih na društvenim mrežama. Tako je snimak na kojem je zaspao u marketu svima bio jedan od najdražih. Da li planirate da s njim idete u šetnje i prodavnice, baš kao “sav normalan svet”?
– Naravno, samo da prođe korona, te da možemo normalno i bezbedno da se krećemo. Željko i moje vreme za putovanje i akcije tek dolazi.
Kad vratite vreme, da li ste bili u šoku kada su vam sin i snaja saopštili da će uskoro postati roditelji?
– Da. Bez obzira što su Bogdana i on bili u dugoj vezi, a uz sve to živeli pod istim krovom na dve adrese i nisu se razdvajali, iznenadili su me. Ali naravno samo su me iznenadili što o tome nisam razmišljala. Nisi oni ni premladi da budu roditelji. Sada su drugačija vremena, ljudi se kasnije odlučuju na taj korak zbog raznih faktora, ali u poređenju sa mnom, ja sam u dvadeset trećoj godini postala majka. Tako da je apsolutno jedno dobro vreme. Ima to svojih prednosti, kada rano postanete roditelj iz razloga što ste vrlo energetski u dobrom stanju, kreativni, život vas je manje izmorio i možete mnogo više da se date detetu. Ne kažem da je to drugačije ako ste stariji, ali postoje prednosti i mane. Ovo su prednosti.
Da li vam je trebalo puno vremena da se priviknete na činjenicu da ćete tako rano imati unuče?
– Bilo mi je potrebno vreme da se priviknem. Veoma brzo sam se privikla na to, sada uživam u toj ulozi. Niti sam ja klasična baka, niti sam ja svima baka. Baka sam svom unuku Željku i to mi je apsolutno u redu.
Zaključuje se da vam smeta kada vas zovu tako?
– Ljudi kod nas veoma često žele da budu duhoviti na taj način, te ispadnu sve samo ne duhoviti.
Kada ste Lidija i vi bili deca, ko je od vaših roditelja bio stroži?
– To je u našoj porodici bila nepopularna uloga u kojoj je uživala moja majka. Bila je stroži roditelj. Moramo da se razumemo, to su bila vremena kada se znalo, ako te majka popreko pogleda, ti već znaš šta smeš, a šta ne. Nije kao sa današnjom omladinom da se ti nešto objašnjavaš, pa da ti tu teraš po svome. Znalo se da je tako i tu nije bilo pogovora.
Kad se prisetite vremena kada su Anastasija i Veljko bili mali, da li ste razmišljali hoćete li njih razmaziti ili ne? Koliko je na to uticala činjenica da nisu “obična deca”?
– U našoj kući su oni bili obična deca. Nisu meni fanovi ni publika vaspitavali decu, pa da su bili neobični ili ne znam šta. Što se tiče toga da li je isto ili različito? Apsolutno je različito, ali da ne bude zabune, sve je bilo apsolutno različito između Veljka kao starijeg i Anastasije. Sve ono što nam je u Veljkovom odrastanju predstavljalo brigu i prilazili sa izuzetno pažnjom, onda nakon iskustva sa jednim detetom, mnogo lakše hendlujete sa drugim detetom, te ste mnogo opušteniji po mnogim pitanjima. Između Veljka i Anastasije u mom pristupu je bila ogromna razlika. Sada posebno prema Željku jer on ima roditelje. Mi smo tu da dobijemo najbolje, da se igramo, njega razveselimo, a njima olakšamo.
Od čega ste se kao majka najviše bojali?
– Trudila sam se da ne razvijam strahove, jer svako uplašeno razmišljanje može da nas vodi dublje u negativno stanje. Nije bilo mesta strahu, ali da se razumemo, briga kada imate decu je uvek prisutna, od toga kada su mali da ne padnu, da ne stave nešto u usta, zašto plaču, zbog čega su se probudila, da li su gladni, žedni, do toga kada porastu kada će doći kući. To je jedna beskonačan proces.
Koga ste više morali da zovete i pitate kada će doći kući, Anastasiju ili Veljka?
– Uh, pa Veljka. To se sa Anastasijom nekako znalo, a sa Veljkom to što sam i zvala ne znači da se znalo kada će doći kući.
Na kojem ste vi koncertu bili poslednji put?
– Zatekli ste me s pitanjem. Shvatam da zapravo živim u godini gde ja po prvi put ono o čemu sam uvek mogla da pričam dugo i naširoko, to su moje koncertne aktivnosti. Ove godine je to jedan izuzetno mali pasus, ne samo za mene, već nažalost za sve moje kolege i čitavu šou-biznis industriju. Ovu godinu neću pamtiti po koncertima.
Vaši prijatelji kažu da ste bezgranično posvećeni i lojalni.
– Nije ovo pitanje za mene. To trebate da pitate moju porodicu i prijatelje, oni bi mogli da vam kažu. Lično znam da jesam.
Kad se osvrnete, da li je više bilo odsustva lojalnosti u emotivnim ili prijateljskim relacijama?
– Nažalost, život me je dosta prevrtao, od nemila do nedraga. U nekim životnim iskušenjima ljudi pokažu svoje lice na koje niste očekivali. Bilo je tu razočaranja, onako ljudskih, pravih razočaranja, prosto da vas duša boli. Upitate se onda čime ste to zaslužili? Posle nekog vremena dobijete izvinjenje, molbu za oproštaj, ali više ta molba za oproštaj ne postoji. Tada znate da to što stoji pred vama više nije osoba koja je vama bila draga, osoba koju ste voleli, da li emotivno ili prijateljski, već je to bukvalno kao da je vazduh pred vama.
Hoćete da kažete da su vam medijski naslovi uništavali ljubavne veze?
– Ne može vama novinski naslov da uništi nešto ako ste vi sigurni u to. I garantujem vam da se to nikome neće dogoditi. Ali svi ti naslovi, sve te tendenciozne priče, lažne, jesu izvor nekih dnevnih trzavica. Kada počnete sve više da se trzate i strahujete od toga šta će izaći, kako će se nešto percipirati, vi sve manje počinjete da uživate u zdravom vremenu tog odnosa, a to je ljubav. Nekada mislimo da smo mnogo jači mi ili naši partneri nego što zapravo jesmo, onda shvatimo da ljudi ne mogu to da podnesu, te da pod pristikom koji je nastupio nisu više isti. Dešavalo mi se to. Zato je mnogo bolje ne stavljati taj pritisak na ljude.
BONUS VIDEO:
Kurir.rs/K.Đ/Blic
Kurir
Autor: Kurir
Dodaj komentar