ĐACI VOKATIV NEĆE VIŠE UČITI NA CECINOM GROMU: Balašević, Bajaga i Brega ostali u udžbenicima, evo sa kojim pesmama

BEOGRAD – Osim pesama „De-mol“ (koja se 2019. našla u udžbeniku muzičke kulture za šesti razred osnovne škole) i „Devojke sa čardaš nogama“ (uvrštene 2020. u udžbenik za sedmi razred MK), neki novi klinci, i to osmaci, od 1. septembra ove godine izučavaće i kompoziciju „Drvena pesma“, novosadskog kantautora Đorđa Balaševića.

„Drvena pesma“ sa Balaševićevog devetog studijskog albuma „Naposletku“ iz 1996. uvrštena je u udžbenik za osmi razred, izdavačke kuće „Klet“, a njene stihove analiziraće đaci u segmentu posvećenom popularnoj muzici, pišu Novosti.

Udžbenik je odobren i treba da bude objavljen, a u njemu će se, pored pesama Panonskog mornara, naći i kompozicije preporučene za sviranje i pevanje – „Buđenje ranog proleća“ Momčila Bajagića i „Lipe cvatu“ od „Bijelog dugmeta“. Takođe, i brojne strane grupe i autori iz svih žanrova, od džeza i bluza, preko popa i roka, do hip-hopa i arenbija.

SVI PRIČAJU O UDŽBENIKU U KOME SU CECINI STIHOVI, A SAD SE OGLASIO AUTOR KNJIGE: Namerno sam baš nju izabrao! EVO I ZAŠTO!

Maja Sokolović Ignjačević, jedan od četiri autora ovog udžbenika, naglašava, za naš list, da ne treba da bude senzacija što se Đorđe Balašević našao u knjizi:

– Balašević je bio kantautor, najbliži Bobu Dilanu, i normalno je da se njegove pesme nađu u udžbenicima, paralelno sa drugim sadržajima. Stav autora je da bi školu trebalo približiti deci i konstantno podsticati dijalog i promišljanje o različitim žanrovima muzike. Hoćemo da ih upoznamo sa velikanima naše muzičke scene za koje nisu čuli, jer se u njihovim porodicama ne slušaju. Mnoge pesme tih velikana birane su u skladu sa instrumentima, a kako se u osmom razredu izučavaju drveni instrumenti, poput fagota i oboe, tražili smo adekvatni primer, i iz tog razloga se Balaševićeva „Drvena pesma“ našla u udžbeniku.

Njegova „Devojka sa čardaš nogama“, sa maestralno odsviranim solom na violini, nalazi se u udžbeniku MK za šesti razred kao primer kako violina može da se iskoristi, osim za tradicionalnu, i za popularnu muziku. Pitanje je koliko je deci danas blizak Balašević. Mi se trudimo da im damo primere, kao sredstvo da deca nauče da slušaju kvalitetnu muziku i razlikuju je od nekvalitetne.

Od ostalih autora, navodi naša sagovornica, tu su i Branko Radičević sa pesmom „Pevam danju, pevam noću“, Radmila Karaklajić i „Anđelina, zumba, zumba“, „Devojko mala“, „Zaljubljena tinejdžerka“ beogradske grupe „Vampiri“, „Najlepše želje“ od „Zemlje gruva“… Što se stranih izvođača tiče, tu su, na primer, Ališa Kiz i Bili Ajliš.

Pesma „Lipe cvatu“ sarajevske rok grupe „Bijelo dugme“, navodi se kao primer u elementima muzičke pismenosti, jer se u osmom razredu uče mešoviti ritmovi. U udžbenicima za niže razrede već se nalaze pesme „Reci mi“ Šabana Bajramovića (obrada „Besame mućo“), dok su se Janika Balaž i Zvonko Bogdan našli u odeljku tradicionalne i starogradske muzike.

Autorka pojašnjava da je proučavala na koji način reference popularne muzike utiču na decu, u smislu kako će pratiti nastavu. Zato u jednom poglavlju obrađuju istorijat rok, pop, hip-hop i elektronske muzike, a u okviru njega i ključne izvođače i autore koje je smatrala reprezentativnim. Deca će, veli, bolje razumeti operu ako uporede ariju ili recitaciju sa arenbi muzikom.

– Mene su još pre pet-šest meseci zvali da im dam dozvolu da štampaju moju pesmu „Buđenje ranog proleća“ i note za nju, u udžbeniku za muzičko, za osmi razred osnovne škole – rekao je Bajaga.

– Iskreno, mislio sam da je taj udžbenik već objavljen. „Buđenje ranog proleća“ nije moja najbolja pesma u karijeri, ali je zgodna za sviranje na klaviru, pa otuda i notni zapis za nju. U pesmi se spominju gotovo svi instrumenti iz orkestra, bubanj, violončelo, ženski i muški glasovi… Ima veze sa klasičnom muzikom, pa je to, pretpostavljam, razlog zašto su se odlučili baš za nju. Inače, nije ovo prvi put da se neka moja kompozicija nađe u školskim udžbenicima, prošle školske godine štampana je i numera „Moji drugovi“.

Cecin Grom

Pre tri godine, u radnoj svesci za srpski jezik (BIGZ), namenjenoj učenicima petog razreda osnovnih škola, uz stihove narodne pesme „Smrt majke Jugovića“, „Đačkog rastanka“ Branka Radičevića, „Pesmo moja“ Jovana Jovanovića Zmaja i „O, klasje moje“ Alekse Šantića, našli su se i stihovi „JU grupe“ („Dunave, moj Dunave, kakve mi vesti vode donose“), „Riblje čorbe“ („Avionu slomiću ti krila, da ne letiš ona bi tu bila“), Bajage i „Instruktora“ („Hajde, plavi moj safiru, hajde, čežnjo i nemiru“) ali i pesme „Grome moj“ Marine Tucaković, koju peva Ceca Ražnatović („A sećaš li se lepi grome moj, nekada je tlo pod nama pucalo“).

Đaci na ovim primerima, ispod kojih nisu bila navedena imena autora i izvođača) trebalo je da označe vokativ. To su i radili tri godine, sve dok neko nije primetio da se u radnoj svesci pominje i Cecin hit. Izbio je skandal, koji je okončan izbacivanjem pesme „Grome moj“ iz sveske. U novom udžbeniku ove kuće za muzičku kulturu za osmi razred, ali i za niže, nema nijedne folk pesme.

(Kurir.rs/Večernje novosti)

Kurir