Intervju sa Cecom

Folk diva Svetlana-Ceca Ražnatović ni tokom poslednjih godina nije uspela da pronađe svog idealnog partnera, ali posle brojnih uspona i padova kroz koje je prošla, više nego ikad želi da se ponovo zaljubi.

Otkako je 14. juna 1973. godine došla na svet, Svetlana-Ceca Veličković imala je podjednake šanse za razvoj svojih profesionalnih talenata, kao i hiljade mališana koji su početkom sedamdesetih rođeni u bivšoj SFRJ. Ipak, ona je za razliku od većine svojih vršnjaka vrtoglavim usponom uspela da se uzdigne do zvezda. Ubrzo je prešla put od slatke devojčice iz Žitorađe do petnaestogodišnjeg cvetka zanovetka, a posle nastupa na festivalu Ilidža 1988. godine, bilo je jasno da je čeka sjajna karijera. Osamdesete su je zapamtile kao najtalentovaniju mladu nadu folk muzike, ali je zato devedesetih njena karijera nadmašila sva očekivanja, čak i onih koji su je kritikovali i svrstavali među turbo folk pevače. Udajom za komandanta Srpske dobrovoljačke garde Željka Ražnatovića Arkana 19. februara 1995. godine, dobila je mnogo više nego novo prezime koje nosi i danas, deset godina nakon njegove smrti.

U 1005. godine, objavila je fantastičan London mix CD-a Gore od ljubavi koji je zapalio publiku po klubovima i diskotekama. Iste godine uveliko je počela da radi s Aleksandrom Milićem Milijem i Marinom Tucaković album Idealno loša, koji je ugledao svetlost dana 17. juna 2006. na dan kada je održala svoj najspektakularniji koncert na beogradskom Ušću. Uz salve suza koje su joj potekle nakon burnih pozitivnih reakcija publike, folk diva je tokom četiri sata otpevala četrdeset i sedam pesama, a iako joj je tog dana izašao CD, fanovi su sa lepom pevačicom nove pesme pevali uglas i ona taj period smatra najlepšim u prethodnih pet godina.

– Teško je opisati kako sam se osećala tog dana. Svakako da mi je Ušće jedan od najdražih koncerata u karijeri. Doživljavala sam velike životne oscilacije i mnoge neprijatnosti, a bilo je, naravno, i divnih trenutaka, kao što su, recimo, dva briljantna koncerta na Marakani i onaj na Ušću. Moj život je kao i svačiji satkan od uspona i padova i ja to ne mogu da promenim. Ne hvališem se, ne bavim se tuđim uspesima, ne veličam sebe i uvek sam se trudila da budem od pomoći, a ako to ne mogu, da onda ne odmažem. Nisam osvetoljubiva i ne bavim se onima koji su mi možda naneli nepravdu jer je to za mene gubljenje vremena. Nikome ne želim zlo, a dobro je poznato da se sve u životu okreće kao bumerang i da kad-tad kosmička pravda sve izbalansira – izjavila je Ceca koja, iako je tek tridesetsedmogodišnjakinja, ima veoma uzbudljivu deceniju iza sebe.

– To što sam imala buran život, nema nikakve veze sa godinama. Svaka žena ima onoliko godina kako se oseća i izgleda. Nikada nisam krila godine jer je starenje svakog od nas potpuno prirodan proces – rekla je Ceca za Story i otkrila da još ne razmišlja o pisanju autobiografije. Ali, kada odluči da napiše knjigu o svom životu, najznačajnije poglavlje svakako će zauzeti dogodovštine iz njenog odnosa sa decom, Veljkom (13) i Anastasijom (12).

– Nemam problema sa Veljkom i Anastasijom. Bavim se svojom decom i smatram da je to obaveza svih roditelja. Trudim se da im prenesem osobine najbolje za njih i da od njih napravim kvalitetne ljude. Autoritet sam podjednako oboma i s njima mnogo razgovaram. To je najdelotvornije za odrastanje svakog deteta, a naročito za prevazilaženje kritičnog pubertetskog perioda. Više se pronalazim u Veljkovim postupcima jer sam kao i on svojevremeno bila buntovnički nastrojena prema svom okruženju – iskreno je govorila Ceca za naš magazin i istakla da nikada nije prebolela smrt njihovog oca s kojim je provela pola decenije zajedničkog života .

– Za mene je to bilo divno iskustvo i brak je i dalje institucija koja, po meni, nije izgubila vrednost. Svakoj ženi poželela bih da doživi brak kakav sam ja imala, s mnogo ljubavi i pažnje. Najlepše uspomene vezuju me za taj period i tada sam se osećala kao princeza. U januaru se navršilo deset godina otkako Željka nema i potpuno je prirodno da moja deca osećaju nedostatak oca. To mesto u njihovom srcu niko im nikada ne može popuniti koliko god da sam se trudila da im na bezbolan način objasnim Željkovo odsustvo. Ima mnogo dece koja čak nemaju ni oba roditelja, pa se ipak bore s nepredvidivim životom. Veljku i Anastasiji nikada neće nedostajati moje ljubavi i pažnje i trudiću se da im maksimalno budem posvećena. Sa svojom decom i na tu temu potpuno otvoreno komuniciram jer ne želim da ih lažem. Čak i kod naših bioloških potomaka poverenje se teško zaslužuje, a lako gubi i ja ne želim da ga izgubim. Iskrenost je bitna u ljubavnim, kao i porodičnim odnosima i trudim se da sa decom pričam bez dlake na jeziku o svakoj temi – iskrena je Ceca koja ni deset godina posle smrti svog muža nije našla muškarca kraj kojeg bi poželela da ostari.

– Fizički izgled je nešto na šta najviše obraćam pažnju, ali kada uđemo u ozbiljniju komunikaciju, nije mi teško da prepoznam može li se između nas dogoditi nešto ozbiljnije ili ne. Moj voljeni muškarac ne može da bude neko ko nema manire i prvenstveno bi trebalo da je džentlmen – kaže Ceca kojoj izuzetno smetaju medijske spekulacije u kojima se njeni mahom znatno mlađi prijatelji označavaju kao njeni emotivni partneri.

– Družim se s kim god to želim i imam pravo da večeram, ručam i pijem piće s kim god hoću. Zaista nemam nameru da se pravdam za druženje sa svojim prijateljima. Imam pravo na svoj život i sopstveni izbor. Kod mene se veze nikada ne rađaju iz prijateljstva, pošto ljubavne i drugarske odnose strogo razdvajam. Za deset godina koliko je prošlo od smrti mog supruga, emotivnu sreću mogla bih da skupim u godinu dana. To, nažalost, nije pohvalno, ali dane, mesece i godine provela sam u samoći bez pomisli da mi je potreban bilo kakav pratilac. Možda mnogi neće poverovati u ove moje reči, ali to je istina. Nisam srećna zbog toga, svima nam trebaju pažnja, ljubav i nežnost, ali jednostavno nisam želela da s nekim budem po svaku cenu, a da pri tom nisam emotivno ispunjena – iskreno kaže Ceca koja ne razmišlja o ponovnoj udaji, ali je otvorena za novu ljubav.

– Sada ne razmišljam o braku, ali ne mogu da se zareknem da mi se on neće ponovo dogoditi, pošto nemam moć predviđanja stvari. Dugo sam bez supruga, evo već deset godina, i navikla sam na samoću i slobodu koju imam. Prija mi ovakav način života, a da li će se nešto promeniti u mojoj glavi, za sada ne znam. Kada sam u vezi, ne glumim i ne predstavljam se onakvom kakva nisam jer to ne umem. Onaj ko je sa mnom, svestan je s kim je, kao i da sam ja žena koja zna šta hoće i da ne mogu biti ni nezaštićena maza, a još manje mangup. Imam stav i principe o svakom segmentu života i smatram da bez uzajamne tolerancije ništa ne može da opstane, a kamoli jedna veza – zaključuje diva folk muzike koja trenutno priprema novi album čiji će naziv biti Ide to s godinama.

Story: Šta vam nedostaje za potpunu sreću?

– Prirodno je da priželjkujem ljubav i pažnju, ali za srećom na emotivnom planu nikada se ne juri. Ona se dogodi ili ne, a ja sam dokazala da mogu i sama. Mada, život je nepredvidiv i zato sebi ne postavljam nikakve prioritete, osim posvećenosti mojoj deci koja je iznad svega.

Story: Kada ćete deci dozvoliti da samostalno izlaze?

– Paralelno sa tinejdžerskim periodom i odrastanjem, potpuno je prirodno da moja deca uskoro požele da izlaze u grad. Ali, za sve postoji pravo vreme, a to su sedamnaesta i osamanaesta godina, kada već mogu i sami da osete šta je za njih dobro, a šta nije. Deca se vaspitavaju od samog rođenja i do tog perioda sve najbolje od roditeljskih osobina, kao i životno iskustvo, prenosimo na njih.

Story: Nedostaje li vam prava ljubav?

– Ljubav je za mene jedini pokretač i veliki motiv za sve što radim. Ali, ona se ne traži, već se dešava i ne treba je glumiti i zamišljati jer to onda nije ljubav.

Story: Koliko ste se kao ličnost promenili tokom poslednjih pet godina?

– Ništa se u tom periodu nije drastično promenilo u mom životu i u načinu na koji ga živim. Jedino što sada imam dvoje tinejdžera koji ispunjavaju moj život svojim interesovanjima i pričama u kojima uživam, one su me vratile u tinejdžerske dane i period mladalačkih ljubavi.

Story: Da li je pogrešan utisak da ste se tek u poslednjoj godini decenije od Željkove smrti okrenuli sebi?

– Nisam toliko koliko inače planiram da se posvetim sebi. Prioriteti su mi deca, porodica i karijera. Uvek sam želela da najbitnijim ljudima u mom životu bude lepo i da ja budem deo njihove sreće.

Story: Priželjkuju li Veljko i Anastasija da rodite treće dete?

– Imam otvoreni odnos sa svojom decom i oni intenzivno insistiraju na mojoj ljubavnoj sreći. Priželjkuju da se pojavi muškarac koji će me emotivno ispuniti i stalno mi govore: Mama, želimo da budeš najsrećnija na svetu.

Story: Počeli ste s radom na novom albumu Ide to s godinama, kada publika može da očekuje njegov izlazak?

– Uskoro ulazim u studio, ali ne bih da preciziram bilo kakve datume izlaska i molim fanove koji na ovaj CD čekaju više od četiri godine da se strpe još malo. (Smeh)

Izvor: Story.rs